Poslednji blogovi

Gostovanje u emisiji TV ordinacija na RTS-u
Prirodna kozmetika je najbolja
Nešto o meni

Popularni kursevi

Škola organske kozmetike

Škola organske kozmetike

26 000 rsd, 20 sati
Kurs izrade prirodnih sapuna

Kurs izrade prirodnih sapuna

8 000 rsd, 5 sati

Konzervansi za i protiv

Već dugo se bavim izradom kozmetičkih proizvoda, kako prirodnih tako i onih klasičnih. Poslednjih par godina mnogo klijenata se žali na osetljivost svoje kože. Brojni su oni koji traže od mene kreme bez konzervansa ili bez mirisa. O mirisima ću pisati neki drugi put, sada bi da se fokusiram na konzervanse u kremama za lice.


Šta su to konzervansi?


Sastav kozmetičkih preparata kao i njihova stabilnost su od velikog značaja za naš svakodnevni život. Prosečno odrastao čovek dnevno koristi sedam različitih kozmetičkih proizvoda. Zato konzervansi, antimikrobna sredstva koja sprečavaju rast i razvoj bakterija i drugih mikro organizama kao što su gljivice, imaju veoma značajnu ulogu u očuvanju stabilnosti.


Zašto moramo dodati konzervanse?


Za sam razvoj bakterija, plesni i gljiva neophodni su voda, energija, hranljive materije koji su u izobilju prisutni u kozmetičkim preparatima. Zakonom nije predviđena obavezna upotreba konzervansa. Međutim, ono što zakon predviđa je da kozmetički proizvodi moraju biti pre svega bezbedni po potrošača. Konkretno prema našem zakonu kozmetički proizvodi koji se duže zadržavaju na koži ne smeju sadržati Pseudomonas aeruginosa, Proteus spp., E. Coli i koagulaza pozitivne stafilokoke dok ukupan broj kvasaca i plesni u 1 g uzorka krema ne sme biti veći od 100. Što znači da kreme nisu sterilne. Dozvoljeno je prisustvo bakterija koje nisu patogene tj. Nisu izazivači bolesti.


Postoji više od 300 vrsta gram-negativnih bakterija koje se mogu naći u kozmetičkim proizvodima. Pseudomonas aeruginosa može izazvati najviše problema. P.aeruginosa može da preživi u prisustvu mnogo veće koncetracije konzervansa u odnosu na druge bakterije. Najosetljiviji su šamponi i sredstva za čišćenje kože, naročito zone oko očiju, s obzirom da može dovesti do ozbiljnih oboljenja oka. Takođe poznato je približno 35 vrsta kandide. U kozmetičkim proizvodima često se može naći i Staphylococcus aureus. To je bakterija koja često živi na koži ljudi, ali u slučaju patogenih sojeva može prouzrokovati različite bolesti od minornih kožnih infekcija (kao što su bubuljice, upale, celulitis) do bolesti koje su opasne po život: pneumonia, meningitis septikemija.

prirodni-konzervasni

Iako se malo ovakvih situacija dešava danas, potrebno je voditi računa prilikom formulacije proizvoda kako bi osigurali da su formulacije adekvatno zaštićene. Zato se svakoj kremi, mleku za telo, serumu dodaje konzervans.
Sam izbor konzervansa zavisi od mnogo faktora: tipa formulacije, prirode njenih sastojaka, pakovanja, očekivanog vremenskog trajanja preparata i uslova primene.


Kako dolazi do kontaminacije i koje su posledice?


U preparat mikroorganizmi mogu dospeti na različite načine: tokom same proizvodnje i pakovanja, zbog kontaminiranih sirovina, iz pakovanja, kontaminacijom od strane potrošača (u bočicama za višestruku upotrebu, prstima).
Kontaminacija kozmetičkog preparata može dovesti do različitih pojava, degradacije kozmetički aktivnih sastojaka- toksični ili mutagni produkti koji izazivaju alergijske reakcije potrošača nakon aplikacije. Proizvodnju toksina ili drugih metabolite koji ispoljavaju farmakološke efekte (npr. alergijski dermatitis). Može dovesti i do nestabilnosti i degradacije kozmetičke formulacije kao što je promena teksture, viskoziteta, separacije faza, neprijatnog mirisa, promene boje, pH vrednosti…. Sve ove promene se objašnjavaju prisustvom enzima na površini mikrorganizma što može dovesti do brojnih hemijskih transformacija kao što je hidroliza, dehiratacija, oksidacija, redukcija i dr. Samim tim dolazi i do promene hemijskog sastava kreme.

Dodavanje konzervansa u kozmetičke preparate može imati za posledicu pojavu alergijskih reakcija kože. S toga mora postojati određeni balans između uklanjanja neželjenih mikroorganizama i uticaja na ćelija kože potrošača. Takođe upotreba konzervansa nikada ne može biti adekvatna zamena za primenu dobre proizvođačke prakse (GMP) prilikom proizvodnje preparata.


S obzirom da konzervansi mogu senzibilisati kožu, mora se uspostaviti ravnoteža između efikasnosti i stepena u kome koža može tolerisati konzervans. Danas potrošači imaju veliku averziju prema proizvodima koji sadrže konzervanse. Oni traže prirodne proizvode, sa minimalnim potencijalom senzibilizacije i iritacije, bez sintetskih konzervansa. Kozmetički proizvodi se koriste radi estetskih razloga trebalo bi i da nose minimalan rizik po zdravlje potrošača. Oni sa veoma problematičnom kožom mogu na tržištu naći hipoalergene proizvode bez konzervansa i mirisa. Za ovakvu vrstu kozmetike mogu se primeniti različiti načini proizvodnje.


Kako da konzervišete kozmetički proizvod


Vrlo često se primenjuje metoda poznata u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji, pasterizacija na niskim temperaturama, ili sterilizacija pod visokim pritiskom, x- zracima ili UV-C zračenjem. Sterilna proizvodnja zahteva visoke standard proizvodnje. Sterilizacija nije pogodna za sastojke koji su osetljivi a zahteva i sterilna pakovanja, što naravno dovodi do značajnog povećanja cene proizvodnje a samim tim i proizvoda.


Neki od uobičajenih sastojaka kozmetičkih proizvoda imaju antibakterijska svojstva: etanol, mlečna kiselina i njene soli, kvaternerne amonijumove soli, propilen glikol, sorbitol, glycerin, linolenska kiselina i natrijum ricinoleat.
Neka etarska ulja su izuzetni konzervansi, kao što je ulje eukaliptusa, lavande, nane, origano, ruzmarin, žalfija, timijan. Međutim visoka koncentracija koja je potrebna može izazvati probleme sa mirisom, alergijskim reakcijama (jer su etarska potencijslni alergeni) i svakako problem sa visokom cenom jer su i veoma skupa.


Na tržištu su se pojavili brojni konzervansi na bazi etarskih ulja a ja ću vam navesti samo jedan od njih Efficlear RWO, proizvođača Naturex koji se sastoji od propilen glikola i ekstrakta biljke Rosmarinus officinalis i čija je efikasnost u koncentraciji od 0,5 % dokazana za mikroorganizme kao što je E.coli, P. aeruginosa, S. aureus, C. albicans, Aspergilus niger.


Konzervansi dozvoljeni u organskoj i prirodnoj kozmetici


Za kozmetiku koja je prirodna dozvoljeni su sledeći konzervansi: benzil alkohol, benzoeva kiselina i soli, salicilna kis i soli, dihidroksiacetatna kiselina, sorbinska kiselina. Mogu se koristiti i druga sredstva koja su pojačivači dejstva konzervansa. Bitno je da se laboratorisjki odredi količina upotrebljenog konzervansa i uradi test koji određuje efikasnost konzerviranja tzv. Challenge test.


Trebalo bi imati na umu da kozmetički proizvod može biti oštećen ne samo od strane strane mikroorganizma već i od drugih spoljašnjih agenasa kao što je vazduh (ako sadrži supstance koje lako oksidišu) i sunčeva svetlost ( ukoliko sadrži supstance osetljive na sunčevu svetlost). Upotrebom antioksidansa i sredstava koje apsorbuju sunčevo zračenje može se značajno povećati period trajanja i ispravnosti kozmetičkog proizvoda.