Prirodna kozmetika je najbolja

Upravo sam imala jedan veoma inspirativan razgovor koji me je nagnao da napišem ovaj tekst i probam da vam približim prirodnu i organsku kozmetiku. Pozvala me je koleginica farmaceut da se raspita o kursevima koje držim i razvila se diskusija o tome šta je prirodna a šta organska kozmetika.

Do sada sam imala puno polaznika na radionicama. Svi oni su imali određena predznanja pre nego što su došli kod mene. Neki su samo čitali a neki su već i pokušavali da naprave svoje proizvode. Kupovali su sirovine preko interneta a poneko čak i na pijaci. Bilo je tu svega. Međutim, niko nije znao razliku između prirodne i organske kozmetike.

Činjenice su tu. Tržište prirodnih i organskih kozmetičkih proizvoda raste velikom brzinom. Na proteklom sajmu Cosmoprof u Bolonji (najveći sajam kozmetike u Evropi) ova vrsta proizvoda zauzela je dve najveće hale. Bilo je tu različitih proizvoda od ulja, butera, jogurta, sapuna, šumećih kugli do ozbilje profesionalne kozmetike. To su bile najmirišljavije hale, pravi praznik za sva čula.

Koje se sirovine koriste u izradi prirodne kozmetike?

Sirovine koje se koriste su upravo one koje su se koristile u prastarim vremenima sokovi i ulja biljaka, masti, voskovi,  mineralni i biljni pigmenti. Vreme i tehnologija idu napred tako da se sada koriste specijalno izolovani sastojci iz biljaka ili se koriste sastojci dobijeni specifičnim tehnološkim postupcima prerade biljnog materijala.  

Interesovanje i poverenje u prirodne kozmetičke sirovine, je zahvaljujući opsežnim istraživanjima u poslednjih nekoliko decenija doživelo procvat. Primenom savremenih analitičkih tehnika, prirodne sirovine su hemijski okarakterisane. U velikom broju slučajeva identifikovani su aktivni sastojci. Naučno je opravdana tradicionalna primena mnogih biljnih sirovina (potvrđeno je antiinflamatorno delovanje cvasti kamilice, nevena itd.). Nekada je aktivnost ekstrakta posledica sinergizma većeg broja komponenata. Za neke ekstrakte nisu poznati aktivni principi ili grupe aktivnih principa. Proizvodi koji sadrže biljne ekstrakte najčešće se nazivaju prirodni kozmetički proizvodi.

Da li kozmetiku koja sadrži biljne ekstrakte možemo nazvati prirodnom?

Za potrošače postoji velika dilema prilikom kupovine proizvoda, da li je prisustvo biljnih ekstrakta ili ulja dovoljno da proizvod nazovemo prirodnim? Koja je razlika između prirodnih i organskih proizvoda?

Da bi proizvod zaslužio epitet prirodan, pored biljnih ekstrakta on mora da sadrži i pomoćne sastojke koji su prirodnog porekla. Emulgatori, konzervansi, antioksidansi moraju biti prirodnog porekla. Na sreću sve je više emulgatora na bazi ulja, šećera i proteina koji se koriste u izradi prirodne kozmetike. O konzervansima sam pisala u predhodnom postu tako da ću vas samo uputiti na tu stranicu.

http://www.skolakozmetike.com/blog/konzervansi-za-i-protiv

Sastojci moraju posedovati i sertifikat da su prirodnog porekla i odobreni za upotrebu u prirodnoj kozmetici. Najčešće je to EcoCert sertifikat.

S druge strane svi organski proizvodi su proizvodi dobijeni iz strogo kontrolisanog načina proizvodnje, koji je zakonski regulisan, koji ne zagađuje životnu sredinu (vodu, vazduh, zemljište) a zasniva se na korišćenju prirodno postojećih odnosa i interakcija u prirodnoj sredini (biološki ciklusi i očuvanje biodiverziteta), poštuje prirodnu ekološku ravnotežu, koristi održive izvore energije. U organskoj proizvodnji je apsolutno zabranjena upotreba GMO, veštačkih aditiva, konzervansa, boja, emulgatora.

Sertifikacija organske kozmetike EcoCert standard

Pojam organska kozmetika se interpretira veoma široko i često se poistovećuje sa prirodnom kozmetikom. U Evropskoj uniji uredba EU 1229/ 2009 i Kozmetička regulativa, za sada ne prave razliku između konvencionalnih, organskih i prirodnih kozmetičkih proizvoda. Međutim 2010. godine šest evropskih organizacija koje se bave sertifikovanjem kozmetičkih proizvoda (BDIH -Nemačka, ECOCERT-Francuska Cosmebio-Francuska, ICEA -Italija, AIAB (Italija), Soil association- Velika Britanija) su  usvojile COSMOS standard koji definiše minimalne zahteve za organsku i prirodnu kozmetiku. Ovim je obezbeđena zaštita potrošača  tj. njihova maksimalna bezbednost tokom upotrebe ovih kozmetičkih proizvoda. U samom standardu se proizvodi dele na: sertifikovani kozmetički proizvodi organskog porekla (sadrže najmanje 95 % fizički obrađenih sastojaka organski proizvedeno i najmanje 20 % gotovog proizvoda organskog porekla) i sertifikovani kozmetički proizvodi prirodnog porekla (nema posebnih zahteva koji se odnose na zastupljenost organskih sastojaka). Ono što je veoma važno je da se voda ne računa kao sastojak organskog porekla, iako ona može biti pijaća, izvorska, destilovana, morska. Minerali i sastojci mineralnog porekla se ne računaju kao organski. Takođe, u samom standardu se navodi da sastojci moraju biti obrađeni nekom od fizičkih metoda (destilacija, centrifugiranje, ceđnje, filtracija.. ) ili nekom od dozvoljenih hemijskih metoda. Zabranjeno je i ispitivanje kozmetičkih sirovina i proizvoda na životinjama,  pakovanje u PVC materijale. Kompletan proizvod mora biti u skladu sa principom  smanjenja zagađenja životne sredine i uštede energije.

   

Ono što je još za naše proizvođače bitno je i to da proizvodni prostor mora biti sertifikovan za organsku proizvodnju kozmetike, da bi uopšte mogli da pristupite sertifikaciji proizvoda kao organskog. Takođe čitava paleta proizvoda mora biti sertifikovana. Što znači da ne možete proizvoditi samo jedan organski proizvod. Rok trajanja ovakvih proizvoda je uglavnom znatno kraći od standardnih proizvoda, što dodatno poskupljuje proizvodnju.

Ko je začetnik organske i prirodne kozmetike?

Pionir u stvaranju organske kozmetike je Horst Rechelbacher, osnivač Avede. Njegovo geslo  je napraviti kozmetiku koja  je dovoljno dobra da bi se mogla jesti. On koristi ulja semena brusnice, maline, crnog kumina, crvenog grožđa i bundeve zbog njihovog antioksidantnog i antiinflamatornog dejstva. Ove  sastojke on naziva embrionskom hranom, s obzirom da se mogu jesti ali i nanositi lokalno. Takođe kombinuje prirodne arome organskih etarskih ulja, da bi smanjio stress i obezbedio druge terapijske efekte. Rechelbacher ide dalje, i njegovi klijenti su pokazali interesovanje u biodinamskoj nezi kože (proizvodi bazirani na duhovnom, etničkom i ekološkom pristupu poljoprivredi). Nedavno je Biodinamička asocijacija akreditovana za sertifikaciju prema Natrue standardima.

Najveća potrošnja organske kozmetike je upravo koncentrisana u Evropi  i Severnoj Americi, mada se veoma brzo širi na sve regione. Trenutno je prodaja organske kozmetike 2 % od ukupne prodaje kozmetičkih proizvoda, dok je u zemljama kao što je Austrija i Nemačka ova cifra dostigla 10 %.

Za sada ograničavajući faktor za rast ovog tržišta predstavlja cena i poreklo organskog materijala, kao i zahtevi koji se postavljaju pred proizvođače radi sertifikacije proizvoda. Sve vodeće kuće L’Oreal (Garnier Bio Active) i Henkel (Diadermine Bio Expertise) su se uključile u ovu trku, pokušavajući da nađu efikasan način da odgovore na sve veće zahteve svojih potrošača.

 

Literatura:

  1. Pletnev M. Innovations in cosmetics and personal care products: impact of the changing global market of oleochemicals, SOFW-Journal, 129. Jahrgang 4-2003, 54-66
  2. http://organiccentar.rs
  3. cosmos-standard.org
  4. Steventon K. Skin Care from Nature. Cosmetics & Toiletries magazine 2013; 128 (8): 518-520
  5. biodynamics.com
  6. Matthews I. Natural and organic cosmetics and toletries magazine, in-cosmetics. http://www.in-cosmetics.com/Online-Press-Centre/Normal--Industry-articles/Natural--organic-cosmetics--toiletries/