Biljna ulja u kozmetici

Biljna ulja ili bazna ulja kako ih nekada zovemo su osnova gotovo svakog kozmetičkog preparata. Naročito su važna kada se radi o proizvodima koji u sebi ne sadrže vodu već su sastavljeni isključivo od biljnih ulja i masti.

Stalno se govori i o tome koja su ulja masnija, koja se bolje upijaju, za koji tip kože su namenjena, da li zapušavaju pore. Na sva ova pitanja nije tako lako dati odgovor jer svako ulje je priča za sebe. Svako je specifično po svom sastavu, dejstvu i nameni.

Mnoga ulja mogu zameniti jedna drugo  ali smo dosta skloni biranju onih egzotičnih , manje poznatih ulja kako bi nam marketing bio što bolji. Opravdano.

Ulja utiču na sve bitne parametre vaše formulacije, kako se preparat razmazuje, kakav osećaj ostavlja na koži, kojom brzinom ga koža upija, kakav film ostavlja na koži. Posle mirisa proizvoda ovo su glavni parametri na osnovu kojih naši potrošači biraju proizvod. Zato nam je i izbor ulja veoma važan. Biramo ga na osnovu sastava, dostupnosti i cene.

Dobijanje biljnih ulja

Bazna ulja su ona ulja koja su najčešće nosači naše formulacije. U njima se mogu rastvoriti neke liposolubilne supstance, mogu se mešati sa drugim uljima ili se direktno nanositi na kožu. Ona daju teksturu proizvodu i sve one parametre bitne za karakteristuku formulacije.

To su prosto rečeno tečne masnoće koje se dobijaju iz plodova biljaka, jezgra ili semena. Dobijaju se na različite načine, različitim metodama i u zavisnosti od toga imamo i različite efekte.

  • Hladno ceđena ulja se dobijaju presovanjem semena pomoću prese, nakon čega se dobija ulje spremno za konzumiranje ili dalju obradu. Postoji i presovanje pomoću visokog pritiska gde se ulje može zagrejati na 60-99° C, nakon čega se filtriraju.
  • Ekstrakcija rastvaračima uključuje mlevenje semena ili zrna i ispiranje u nekom organskom rastvaraču kao što je heksan, koji oslobađa ulje. Nakon ekstrakcije vrši se zagrevanje na 100° C kako bi heksan ispario. Teoretski se dešava da ova ulja sadrže tragove rastvarača, što nije baš najbolje za potrošače.
  • Maceracijom se proizvode ulja biljaka koje nemaju plodove iz kojih bi mogli dobiti ulje ali imaju aktivne sastojke koji se rastvaraju u ulju. Tako se suve biljke ostavljaju u baznom ulju kao nosaču, najčešće na suncu, kako bi se blago zagrejali. Tada dolazi do oslobađanja aktivnih principa koji su rastvorni u ulju i njihov prelazak u macerat (kantarion, neven, kamilica).

Na kraju ulja se rafinišu, što znači da su prošla dodatnu obradu kako bi se uklonili  boja, miris, ukus samog ulja ili čvrste čestice ukoliko ih ima.

  • Ekstrakcija pomoću ugljen dioksida CO2 je ekstrakcija novijeg tipa i na taj način se dobijaju daleko koncentrovanija biljna ulja koja se koriste u nižim koncentracijama. Naravno ova se vrsta ekstrakcije koristi za određene biljne vrste koje ne sadrže visok procenat ulja.

Najpopularnija hladno ceđena ulja su bademovo, maslinovo, kokosovo ulje, dok su od uljanih macerata najpopularniji macerat kantariona, nevena, šargarepe. Ne zaboravite da kada koristite uljani macerat na svojoj deklaraciji pored biljke od koje ste ga dobili morate naznačiti i bazno ulje u kom je vršena maceracija.

Kako to rade biljna ulja?

Biljna ulja sadrže hemijska jedinjenja koja se nazivaju masne kiseline. One su od velikog značaja za opstanak, zdravlje našeg celokupnog organizma.

Masno tkivo u našem telu ima zaštitnu ulogu i štiti naš organizam od hladnoće, apsorbuje pritisak i daje potporu tkivu, izvor je vitamina i energije. Svaka ćelija je sastavljena od masnih kiselina pa su one neophodne i za rast i razvoj svake ćelije.

Svako ulje sastavljeno  je od različitih masnih kiselina. Ovde je pravo vreme da se prisetimo hemije iz osnovne škole i podsetimo šta su to nezasićene a šta zasićene masne kiseline.

Zasićene masne kiseline su one koje između ugljenikovih atoma imaju jednostruku vezu. Ostale veze koje ugljenik može da ime su zasićene vodonikovim atomom. Ove masne kiseline su zbog te veze dosta stabilne, otporne na temperaturne promene i najčešće daju čvrste proizvode.

Mada čvrstina ulja zavisi i od dužine lanca masne kiseline. Ukoliko je lanac masne kiseline kraći one su u tečnom stanju. Sa povećanjem broja ugljenikovih atoma raste i njihova tačka topljea tj. čvrstina. Tako imamo da je kaprilna kiselina sa 8 ugljenikovih atoma u tečnom stanju dok je stearinska kiselina sa 18 C atom u čvrstom stanju.

Palmitinska i stearinska kiselina imaju i okluzivan efekat, pa uspostavjaju zaštitni sloj na površini kože.

Poznato je svima da je kokosovo ulje lako topivo i da ga u letnjim mesecima možete kupiti potpuno tečno. To je upravo zbog sadržaja kaprilno/kaprinskih kiselina.

 

S druge strane imamo nezasićene masne kiseline gde se između ugljenikovih atoma pojavljuju dvostruke veze. Nekada je to jedna veza kao kod oleinske kiseline a nekada ih ima više kao u slučaju linolne kiseline i linoleinske kiseline pa ove kiseline nazivamo i polinezasićene masne kiseline.

Neke od ovih kiselina su esencijalne za naš organizam, što znači da su nam neophodne za rast i razvoj i ranije su i nosile naziv Vitamin F.

Međutim zbog svoje strukture one su nestabilne, lako podležu oksidaciji i ulja koja ih sadrže vrlo brzo užegnu. Potrebno je dodavati antioksidanse. Neka od ulja i prirodno sadrže antioksidanse ali neka i ne, pa ih je potrebno dodati.

Bitno je i da naglasimo da su u uljima i mastima masne kiseline vezane za glicerol u obliku triglicerida.

 

Najčešće zastupljene masne kiseline u uljima su zasićene palmitinska (C16: 0) i stearinska (C18: 0) kiselina, mononezasićene oleinska kiselina (C18: 1) i polinezasićene linolna kiselina (C18: 2). Posebno su zanimljive masti koje sadrže esencijalne masne kiseline koje se u telu ne sintetišu i moramo ih unositi: linolna (C18: 2 ō-6), alfa-linolenska (C18: 3 ō-3) i gama-linolenska ( 18: 3 ō-6) kiselina. Ove kiseline su početni materijal za stvaranje prostaglandina, koji mogu regulisati zapaljenski odgovor kože. Zbog toga kada nam nedostaju ove masne kiseline, naročito linolna, koža postaje nadražena i sklona upalama. Nedostatak alfa-linolenske (porodice ō-3) kiselinedovodi do uplanih procesa na koži, dok nedostatak gama-linolenske i arahidonske kiseline (porodica ō -6)dovodi do oštećenja kožne barijere.

Verovatno ste primetili da većina ulja ima jako puno istih ili sličnih masnih kiselina. A opet nisu istih karakteristika. To je zbog procentualnog sastava tih masnih kiselina i odnosa ovih masnih kiselina što je u stvari veoma bitno za dejstvo samog ulja. Svaka masna kiselina ima neki efekat na kožu.

Izbor masnog ulja za kozmetički proizvod

Kada znamo sve ovo pitanje koje vi meni najčešće postavljate je kako da znam ulje da koristim? Odgovor svakako nije lak. Mnogo je faktora koji utiču na izbor samog ulja.

 

Koji proizvod pravimo?

Prvi faktor koji treba uzeti u obzir je kakav proizvod želite da napravite.

Vrlo je bitno da na početku definišite koju vrstu proizvoda formulišete. Da li je to ulje za masažu, ulje za kupanje, losion za telo, krema za lice, serum ili popularna ulja za čišćenje lica. Svaka od formulacija je specifična i zahteva odabir različitih sastojaka.

Ukoliko pravite ulje za masažu tela koji je namejen terapeutima imajte na umu da oni koriste jako veliku količinu proizvoda pri svakom tretmanu. Tada ulje mora da se dugo rasprostire po koži, a da ga koža ne upije brzo, jer je potrebno vreme za izvođenje masažnih pokreta i potrebno da je da se dugo održi taj lubrikantni efekat ulja. U ovom slučaju nema smisla koristiti skupa ulja već treba birati ona sa povoljnijom cenom i malo masnija.

Ukoliko se pravi i ulje za čišćenje kože, mala je verovatnoća da će koža za tako kratko vreme upiti ulje,pa ni u ovom slučaju nema smisla koristiti skupa ulja jer neće biti maksimalne koristi od njih.

Ali, ukoliko pravite serum za lice, ulje za masažu lica jako je bitno da ulja koja koristite budu bogata i tu možete koristiti i ima smisla koristiti skupa ulja.

 

Za koji tip kože je proizvod namenjen?

 

Formulisanje proizvoda prema tipu kože je možda i najteži izazov kada su biljna ulja u pitanju.

Često ljudi predpostavljaju da imaju određeni tip kože i kupuju preparate koje oni misle da treba bez konsultacije sa stručnjakom. Potpuno pogrešno. Tada vam često kažu da im proizvod ne odgovara.

Najbolje kada postoji međusobna saradnja.

Svaki tip kože nosi određene problem.

Suva koža

Kada je reč o suvoj koži najveći je izazov smanjiti suvoću i popraviti oštećeni epidermis jer ova vrsta kože nosi sa sobom dosta često i pojavu ekcema, ranica i drugih otećenja naročito u zimskim mesecima.

Potrebno je da osiguramo da koža ne samo prima vlagu, već i da je zadrži.

Tu onda koristimo bogata ulja kao što je arganovo, avokado ili ulje pšeničnih klica. Ova ulja ostaju duže na koži i rade na tome da se aktiviraju prirodni procesi i obnovi epidermis i kožna barijera. Za one ekstremno suve kože odličan je i kakao puter jer on stvara okluzivnu barijeru i sprečava dalje isušivanje kože.

Masna koža

Vrlo često smo u zabludi da ulja ne smeju na masnu kožu. I ovoj koži je često potrebna hidratacija koju ulja obezbeđuju, da bi se uspostavila normalna regulacija sebuma. Jedino u ovom slučaju moramo jako voditi računa koja ulja koristimo. Recimo ulje jojobe (vosak) jako prija ovom tipu kože jer je najsličnije našem sbumu. Zatim skvalen koji se dobija iz maslinovog ulja je jako dobar jer je inače i prirodan sastojak sebuma. Dok čisto maslinovo ulje nikako ne bih preporučila. Skvalen je samo izdvojena frakcija.

Znači, koristimo sastojke koji su komplementarni sa sebumom.

Evo jedne tabele sa procentualnim sastavom masnih kiselina. Podaci se odnose ta uzorke koji su ispitivani. Svaka serima ima svoj sastav koji se nalazi na specifikaciji proizvoda.

Kako i gde da pronađete podatke o biljnim uljima i ostalim sirovinama pročitajte u blogu Kako naći podatke o kozmetičkim proizvodima?.

Biljna ulja u praksi

Kada počnete da pravite prirodnu kozmetiku najčešće krećete od jako skupih ulja. Deluju egzotično, primamljivo, koža bude baš lepa posle upotrebe ovakvih ulja. Sve je to jako lepo kada pravite za sebe.

Međutim kada počnete da pravljenje kozmetike posmatrate iz ugla biznisa videćete da je ovo na duže staze dosta teško. Tada počnete da razmišljate o troškovima nabavke sirovina, isplativosti celog procesa. Takođe potrebno je udovoljiti većem broju kupaca, pa će određene karakteriste ulja doći do izražaja. Skupa nerafinisana ulja vrlo često imaju boju, nekad i neprijatan miris koji interferira sa mirisom koji ste vi dodali. To može da utiče značajno na prodaju.

Zatim rok trajanja nerafinisanih ulja je dosta kraći, ona relativno brzo užegnu što opet utiče na vašu proizvodnju i stabilnost, pa i rok trajanja preparata.

Zatim kupovina mnogo različitih ulja iziskuje finansijske troškove, zato je ponekad najbole držati se nekoliko ulja. Problem je i skladištenje ulja. Potrebno ih je držati na tamnom mestu, daleko od toplote i svetlosti.

Najbolje je da prvo definišete vašu ciljnu grupu, proizvode koje želite da plasirate, kako želite da predstavite vaš brend i da na osnovu toga i vršite odabir ulja. Jer samo tako će te moći da napravite održiv posao.

Ukoliko žeite da saznate više o izradi kozmetike, upotrebi biljnih ulja, kako da napravite kreme, ulja za telo, serume za lice prijavite sa na Kurs za izradu prirodne i organske kozmetike.

Mnogi su problemi u proizvodnji kozmetike. Ja to zovem slatke muke. Na kojim mukama ste vi bili?

Pišite nam na info@skolakozmetike i podelite sa nama vaše iskustvo.