Nedavno kada sam držala kurs Uvod u formulisanje kozmetičkih proizvoda bilo je dosta pitanja i nedoumica koje smo uspešno rešili. Jedan od učesnika je postavio pitanje kako da nađemo validne podatke o sastojcima i koju literaturu da koristimo?
Na našim kursevima jedan od prvih zadataka je i seminarski rad u kome bi trebalo detaljno istražiti sirovinu koju planirate da koristite u izradi formulacije. Veoma je važno istražiti sve aspekte i pronaći validne podatke o kozmetičkim sastojcima, uzeti u obzir na koji način se koristi, u kojoj koncentraciji, pri kojoj pH vrednosti je stabilna, da li reaguje sa nekim od drugih sastojaka koje ste planirali da koristite.
Naravno ovaj zadatak nije nimalo lak. Postoji na hiljade sastojaka koji se koriste u kozmetičkim proizvodima, a svakodnevno se pojavljuju novi. Poznavanje i proučavanje sastojaka zato ima jako bitno ulogu na početku vašeg posla i formulisanja novih proizvoda.
Zato je za vas veoma bitan INCI naziv . Ovaj naziv je International Nomenclature of Cosmetic Ingredients je međunarodni naziv sastojaka prepoznat svuda u svetu. Zato je bitno da ga znate za svaku vašu sirovinu. Biće vam potreban i kada budete pisali listu sastojaka na deklaraciji vašeg proizvoda.
Zato je INCI naziv ove naše sirovine Glyceryl Stearate i PEG-100 Stearate. Ovde vidimo da se naziv sastoji od dva sastojka, koji svaki za sebe ima svoj naziv i karakteristike.
Kako bi našli INCI naziv vašeg sastojka najbolje je da koristite međunarodnu bazu podataka CosIng.
Gde još da tražite podatke za vaš sastojak:
Jedan od najvećih i najboljih izvora podataka je Ulprospektor. Jedini problem koji možete imati ovde je taj što se morate registrovati sa poslovnom mejl adresom. Znači sve adrese koje su sa gmail, yahoo, hotmail i slično neće prihvatiti za registraciju. Ali ako se registrujete dostupni su vam podaci za hiljade i hiljade sastojaka.
Odlične podatke ima i Lotioncrafter, Formulator Sample Shop, SpecialChem for Cosmetics.
Od nedavno sepojavi i Chemberry koji daje slobodan pristup podacima.
Svaki proizvođač ima svoj izvor podataka za dati sastojak. Neophodno je da ih kontaktirate. Kontaktirajte njihov zvaničan sajt i oni će vam brzo odgovoriti. Ukoliko imaju predstavnika u zemlji odakle ste on će vas kontaktirati u roku od par dana. Možda možete da dobijete i uzorak. Brošure sa model formulacijama i najbitnijim podacima će vam poslati mejlom.
Naši distributeri bi trebalo da imaju iste podatke samo ih oni prilično retko šalju i dele.
Na našem tržištu najbolji sajt za pretragu i sa najviše podataka ima AvenaLab, Plantagea, Keming.
Knjige su odličan izvor podataka. Ja im se uvek vraćam kad zaškripi. U njima ćete naći osnove na kojima se baziraju svi ostali radovi. Pisali su ih ljudi koji se provereno bave naukom i strukom. Možete koristiti knjige na Engleskom jeziku koje su dosta i skupe ali vrede tog novca.
Knjige koje su vam još dostupne su: Kozmetologija autora Senke Mazić (ćirilično izdanje), Praktikum iz Kozmetologije autori su grupa profesora sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu i prof Snežana Savić, Kozmetologija autora prof. Slavica Šiler, Kozmetologija prof. Mira Čajkovac.
Naučni radovi su još jedan veoma dobar način provere podataka. Naime, ovde možete da vidite i rezultate istraživanja, da li je ono što proizvođač preporučuje stvarno tako. Jednostavno možete pretražiti uključivanjem ključnih reči. Ponekad je potreban i pristup takvim sajtovima recimo Kobson (pretraživač u Srbiji) ili Science Direct. Međutim, postoji stvarno puno otvorenih podataka i naučnih radova ljudi koji nesebično dele svoje znanje. Dobra stvar je da možete da steknete utisak na koji način se ispituje stabilnost proizvoda, efekti i sl. Možda nešto od toga možete i da iskoristite za svoj rad i edukaciju klijenata.
Možete da koristite Google Scholar i Pubmed. Takođe možete koristiti i Free Patent Online.
Za one koji bi želeli dodatne izvore informacija možete koristiti i izvore kao što su Društvo kozmetičkih hemičara Society of Cosmetic Scientists kao i Međunarodni časopis kozmetičke nauke International Journal of Cosmetic Science, u kojem možete čitati puno o naučnim istraživanjima. Jedan od časopisa koji ja koristim je Cosmetic and Toiletries koji ima mesečno idanje, šalju vam ga na mejl adresu i veoma prate trendove u istraživanju ali i u novitetima što se tiče sirovina.
Za proveru da li je vaš sastojak organski ili ne, najlakši način je da pogledate u listi koju daju sertifikaciona tela kao što su:
Jedino što oni daju listu sastojaka koje su oni odobrili, a postoji još dosta sastojaka koji su prirodni ali ne i organski i može se desiti da se ne nalaze na njihovoj listi.
Blogovi nisu uvek najbolji način da dođete do podataka. Ima ih dosta i svako sebi dozvoljava da piše šta želi i misli da zna najbolje. Naročito je to diskutabilno kada je reč o kozmetičkim sastojcima. Od mnogih koji sebe nazivaju fitoterapeutima ili doktorima prirode i sličnim nazivima čula sam mnogo podataka koji su ponekad tačni ali vrlo često i pogrešni i sa potpuno netačnim informacijama.
Tako Google nije najbolji izbor.
Postoje blogovi koji su naravno i dobri. Ovo su neki koje ja cenim:
Najzanimljiviji način je poseta sajmovima kozmetike. Možete posetiti sajam kozmetike u Beogradu Dodir Pariza. Jedino što se tu možete samo informisati o novijim proizvodima i kupiti proizvode da isprobate i vidite trendove. Ovde nema izlagača koji se bave sirovinama i pakovanjima. Postoje sajmovi kozmetike i u regionu ali oni su daleko manji od Beogradskog. Najbolji sajam koji ja preporučujem je sajam kozmetike Cosmoprof u Bolonji. Održava se svake godine polovinom marta. Na ogromnom prostoru se možete jako dobro informisati o sirovinama, pakovanjima, najnovijim trendovima, kontaktirati gomilu proizvođača i dobiti inspiraciju u kom pravcu da se krećete.
Odličan sajam je i sajam u Parizu In-Cosmetics koji je baš posvećen sirovinama.
Sajam u Minhenu Beauty Forum se održava krajem oktobra meseca svake godine. Spada u manje sajmove. Koncipiran je svega u 4 hale ali je odličan za one koji vole koncizno i jednostavno postavljene stvari.
Da istraživanje nije samo teorija govori i činjenica da sve što ste pročitali i istražili morate isprobati. Uvek postoji 50:50 % posto šansa da vam formulacija uspe ili neuspe. Ali ovo je korak koji morate preduzeti.
Nemojte se plašiti. Iz najvećih grešaka sam najviše i naučila. To je jednostavno put koji se mora proći. Samo na ovaj način će te napredovati.
Zapisujte sva svoja zapažanja i vraćajte se svojim beleškama. Uvek pravite uzorke i ostavite ih sa strane da ih posmatrate neko vreme i vidite kako se ponašaju. Ne plašite se i eksperimentišite.
