Kozmetika sa probioticima i prebioticima

Današnji način života postao je veoma izazovan kada je u pitanju očuvanje kože. Svakodnevni stresori poput sunčevog zračenja, zagađenja i agresivne nege samo su neki od faktora koji utiču na zdravlje našeg najvećeg organa.

Na našoj koži postoji nešto što se zove mikrobiom. Mikrobiom predstavlja skup mikroorganizama, poput bakterija i gljivica, koji žive na površini kože. Znamo, nije lako obraditi informaciju da na vašem licu postoji čitav ekosistem živih organizama, ali važno je znati da su upravo oni esencijalni za zdravlje kože.

Na različitim delovima kože se nalaze i različite bakterije. Tako se na mestima gde se nalaze lojne žlezde najviše nalaze bakterije roda Propionibacterium. S druge strane, u delovima kože na kojima je velika vlažnost kože (pazuh, pupark, prepone) u većoj meri je prisutna bakterija Staphylococcus i Corynebacterium. Na drugim delovima tela recimo rukama, butinama, podlaktici prisutan je veći broj bakterija nego što se nalazi u digestivnom traktu.

Degradacijom sebuma sa površine kože nastaje kiseo pH kože koji ustvari onemogućava rast patogenih bakterija na koži.

Održavanje lične higijene ima značajan uticaj na mikrobiom kože. Sapuni , šminka i proizvodi za negu kože utiču na uslove koje imaju mikroorganizmi i samim tim na razvoj različitih vrsta mikroorganizama.

Hormonske promene tokom puberteta stimulišu rast lipofilnih bakterija (onih koje vole masti) zbog prekomerne produkcije sebuma. To se dešava sa Propionibacterium acnes koja je bakterija koja voli masnoće i ona tada najčešće buja.

Kada je vaš mikrobiom u balansu koža je stabilna i neosetljiva, održava optimalnu pH vrednost i nivo hidratacije, a samim tim otpornija je i na spoljašnje faktore.

Međutim, kada se balans mikrobioma poremeti, ona postaje umorna, suva, osetljiva, sklonija crvenilu i stvaranju bora.

Kako se onda zaštiti od ove pojave? Ukoliko uporedimo mikrobiom kože sa crevnim sistemom, setićemo se da i njega čini skup mikroorganizama koji potpomažu pravilno funkcionisanje. Kada crevna flora postane kompromitovana, posežemo za probioticima.
Isto tako je i u nezi. Formulatori su počeli da proizvode kreme sa probioticima koje su veoma brzo dobile na izuzetnoj popularnosti. Zato hajde da vidimo kako to oni deluju na kožu.

Probiotici u kozmetici

Probiotici se u kozmetici mogu koristiti za tretiranje različitih stanja, ali kako koža svakog pojedinca ima specifičan mikrobiom, teško je formulisati proizvod koji će sa sigurnošću raditi na svakoj koži.

Mikrobiom kože je individualan za svakoga i često se menja kao odgovor na širok spektar unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Imajući ovo na umu, u formulisanju kozmetike sa probioticima nema univerzalnog pristupa jer je verovatno da će određeni tipovi bakterija biti korisniji za određeni tip kože. Iz tog razloga najbolje je osloniti se na recepture koje čine kombinacije različitih probiotskih kultura.

Efekti probiotika u kozmetičkim proizvodima


Najpoznatije probiotske kulture sa potvrđenim delovanjem u nezi su Lactobacillus, Bifidabacterium i Vitreoscilla.

Pri topikalnoj/lokalnoj upotrebi, pokazalo se da ovi probiotici imaju snažan umirujući efekat koji jača sposobnost kože da se brani od spoljašnjih agresora. Takođe, poboljšavaju funkciju kožne barijere i održavaju optimalan nivo hidratacije.

Probiotici takođe utiču na razvoj akni kroz proizvodnju antibakterijskih proteina. Za one koji imaju kožu sklonu aknama, korišćenje probiotika stvara optimalno okruženje za dobre bakterije. Na taj način vraća se balans mikrobioma tako da bakterije koje izazivaju (patogene) akne ne mogu da opstanu.

Kada dođe u dodir sa probioticima, imunološki sistem tela prepoznaje ove žive organizme kao strane, zbog čega automatski pruža odbrambeni mehanizam usled kog se smanjuje upala i crvenilo.

Ovo se dešava jer probiotici deluju kao štit na koži, izazivajući imunološku reakciju koja stvara umirujuće okruženje za kožu, kao i proizvodnju prirodnih antibiotika - zvanih antimikrobni peptidi - koji se bore protiv loših bakterija.

Formulisanje proizvoda sa probioticima je vrlo izazovno. Da bi ostali efikasni važno je da budu u dobro obezbeđenim ambalažama, koje pri otvaranju neće propuštati vazduh i svetlost. Pored toga, za bakterijske proizvode su potrebni aseptični uslovi kako ne bi došlo do kontaminacije.
Kozmetički proizvodi sa probioticima imaju prirodno kratak rok trajanja, pa moraju biti formulisani na specifičan način u odnosu na hranu sa probioticima koja ima za cilj zdravlje digestivnog sistema. Izvesna istraživanja su pokazala da bi čuvanje kozmetike sa probioticima u frižideru produžilo vek ovakvim proizvodima, ali to predstavlja novi izazov za njihov transport.


Obzirom da je teško formulisati proizvod sa živim organizmima, formulatori su se okrenuli ,,neživim’’ probioticima. Nov problem leži u njihovoj aktivaciji kada dođu do kože. Do sada postoje primeri preparata gde se enkapsulirani probiotici nalaze u uljanom okruženju. Kada se jednom nanesu na kožu, pri dodiru sa vodom na njenoj površini, ovi organizmi se aktiviraju i ,,oživljavaju’’. Ovakva tehnologija predstavlja jedno od dobrih rešenja pri formulisanju kozmetike sa probioticima.

Još jedan način da se unaprede probiotski prizvodi je taj da se koriste samo njihovi bioaktivni molekuli ili metaboliti. Ova najnovija tehnologija zasniva se na upotrebi različitih proteina dobijenih fermentacijom, zatim filtrata i lizata koji imaju jako dobar uticaj na kožu a ne koriste se žive bakterijske kulture. Pažljivom analizom liste sastojaka probiotskih kozmetičkih proizvoda možemo da utvrdimo da je većina zasnovana na mikrobiološkim fermentima, ekstraktima ili lizatima (u suštini su postbiotici).


Druga važna stvar kada su u pitanju recepture sa probioticima jeste da oni samostalno nisu dovoljni, već ih je potrebno ukombinovati sa prebioticima.

Prebiotici u kozmetici

Prebiotici su sastojci koji pomažu efikasnost probiotika. Sastoje se od biljnih ugljenih hidrata koji se koriste kao gorivo/hrana za rast korisnih probiotičkih bakterija. Isto kao i probiotici, zaduženi su za balansiranje mikrobioma i u kombinaciji pozitivno utiču na stanja kao što su:
- akne
- preosetljivost
- zaceljivanje rana
- regeneraciju kože oštećene sunčevim zracima

Sastojci koji se nalaze u proizvodima za negu kože koji sadrže puno prebiotika uključuju:

Ovas - pomaže u smirivanju svraba i iritacije kože i poboljšanju ravnoteže mikroba koji žive u mikrobiomu kože.

Žen Šen - popularni bioaktivni sastojak, ima antiinflamatorne osobine koje mogu pozitivno uticati na upale na površini kože.

Ksilitol (xylitol) – šećerni alkohol koji hidrira i jača barijeru kože.

Ramnoza (rhamnose) – dezoksi šećer koji ima potvrđena antiaging i antiupalna svojstva.

Glukomanan (glucomannan) – prebiotski šećer koji u kombinaciji sa probioticima sprečava razvoj bakterija koje izazivaju akne. Takođe, ima i antioksidativno dejstvo.

Postoji mnogo vrsti hrane koje su bogate prebioticima, a čiji se ekstrakti koriste u kozmetici, poput belog luka. Prebiotici, kao i probiotici, zahtevaju dobro obezbeđene ambalaže zbog svoje nestabilnosti.

Još jedna vrsta ,,biotika’’ koja se stvara na koži jesu postbiotici.

Postbiotici u kozmetici

Kako se probiotici ,,raspadaju’’ na površini kože, oni stvaraju druge korisne supstance poznate kao postbiotici. Postbiotici uključuju hijaluronsku kiselinu, peptide i vitamine - a svi oni pomažu u umanjivanju znakova starenja, pojačavaju hidrataciju i poboljšavaju zdrav, živahan tonus kože. Sinergija između ovih „biotika“ zapravo pravi razliku kada je u pitanju probiotička nega kože.

Zato sledeći put kada budete pomislili da bi možda trebalo da se pozabavite ravnotežom prve odbrambene linije na vašoj koži – mikrobiomom, setite se da probiotici i prebiotici predstavljaju najnovije rešenje za to.

Da li ste već koristili fermente Lactobacilusa? Kakva su vam iskustva?

Možda Yogurt filtrate?