Da li kozmetika može imati neželjene efekte?

Da li kozmetika može imati neželjene efekte? Ovo pitanje sam više puta čula.

 I sama sam bila skeptična kada sam prisustvovala predstavljanju novog Zakona o kozmetičkim proizvodima u Privrednoj komori Srbije, u kome stoji da se pojava neželjenih efekata kozmetičkog proizvoda mora prijaviti odgovormom licu koje to odmah mora prijaviti nadležnoj službi. Ovaj način praćenja neželjenih efekata poznat je u kliničkoj praksi gde se vrši prijava neželjenih efekata lekova. U samim propisima stoji da kozmetika neguje kožu, a ne da leči. Čemu onda ovako drastično reagovanje, zapitala sam se? U Evropi Kozmetička regulative odavno predviđa ovakvu praksu i uvek sam mislila da su preterali sa svojim zahtevima.

Kozmetički sastojci

Naravno krenula sam u istraživanje kao i uvek i došla do zaključka da sve ima određenog smisla. Prvo, novi kozmetički sastojci se plasiraju na tržište svakodnevno. Mnogo je tu sastojaka za koje se tvrdi da mogu imati ozbiljne efekte u podmlađivanju kože, tretiranju različitih promena na koži, a opet se podvode pod kozmetiku. Većina se i plasira odmah po okončanju prvih istraživanja bez razmatranja dalekosežnih posledica korišćenja. Zato je ustvari bilo neophodno uvesti i pojam odgovorno lice ali i praćenje pojave neželjenih efekta.

Na tržištu nas je preplavio trend pojave prirodne kozmetike u koje se inkorporiraju u najvećem delu biljna ulja i ekstrakti. Potrošači uglavnom padaju na te markentiške fore. Ne razmišljalju o tome šta koje se hemijske supstance nalaze u tim ekstraktima i šta se sve u niima nalazi.

Biljni ekstrakti

Činjenica je da biljni ekstrakti predstavljaju složene smeše velikog broja hemijski različitih sastojaka koji ispoljavaju širok spektar biološke aktivnosti. Dobijaju se ekstrakcijom različitih biljnih organa (cvetova, listova, korena, plodova, semena itd.). Njihov sastav ne zavisi samo od biljne vrste, odnosno biljnog organa već i od klimatskih i drugih faktora u kojima se biljka uzgaja. Zato se sve veći broj biljaka gaji pod kontrolisanim uslovima. A trenutno je koliko vidim popularno koristiti i ekstrakte (potpuno neispitane) od samoniklog bilja. To samoniklo bilje vrlo često zna da bude i puno pesticida jer seljaci prskaju okolne biljne kulture, a o tome da postoji Zakon o zaštićenim biljnim vrstama u kome stoji ko i na koji način sme brati bilje da i ne pričam.

U svakom slučaju, efekti koji se mogu očekivati na koži i sluzokoži posle primene biljnih ekstrakata zavise od prisustva i koncentracije odgovarajućih sastojaka.

U kozmetičkim proizvodima se koriste ekstrakti dobijeni različitim metodama ekstrakcije: maceracija, perkolacija, digestija. Koristi se i širok spektar rastvarača od čega direktno i zavisi sastav biljnog ekstrakta: voda, etanol, glicerol, propilen glikol, biljna ulja. Trenutno su jako popularni ekstrakti sa tečnim ugljen dioksidom CO2.

Ono što morate znati je da se vrši standardizacija biljnih ekstrakta kako bi se znao sastojak koji je odgovoran za njegovo dejstvo i definisao njegov kvalitet. Zato vodite računa od koga kupujete ekstrakte i koje vam sertifikate šalju.

U kozmetičke proizvode najčešće se stavlja i po više biljnih ekstrakta i ulja. Međutim, često je potrebno i daleko korisnije koristiti samo jedan sastojak iz biljnog ekstrakta tj. izolovati ga jer je manje neželjenih efekata. To je i jako skupo. Zato je ponekad i bolje upotrebiti sintetsku supstancu koja je identična prirodnoj. Npr. bisabolol iz kamilice, jer je ekstrakt kamilice izraziti alergen.

S druge strane biljni ekstrakti su znatno jeftiniji od čistih izolovanih biljnih sastojaka. Nekada je aktivnost ekstrakta posledica sinergizma većeg broja komponenata. Za neke ekstrakte nisu poznati aktivni principi ili grupe aktivnih principa.

Neželjeni efekti

Biljni ekstrakti mogu biti uzrok pojave lokalnih i sistemskih neželjenih efekata posle resorpcije putem kože, udisanja ili gutanja.

Efekti koji se javljaju su:

  • iritacija
  • alergijske reakcije (reakcije preosetljivosti): npr. propolis, peru-balzam, etarsko ulje karanfilića, eugenol, izoeugenol; cimetaldehid
  • kontaktni dermatitis: seskviterpenski laktoni sa egzocikličnom metilenskom grupom (npr. helenalin iz Arnicae flos; antekotulid u Matricariae flos (Asteraceae)
  • fotosenzibilizacija (fototosičnost): furanokumarini (Apiaceae), hipericin (Hypericum perforatum)).

 

Naročito su reaktivni sastojci biljaka male molekulske mase  koji su u stanju da se kovalentno vežu za proteine i tako formiraju imunogene.

Etarska ulja kao koncetrisane smese vrlo aktivnih jedinjenja mogu često da deluju kao iritansi, senzibilizatori i fotosenzibilizatori. Etarska ulja koja sadrže furanokumarine mogu da izazovu ili pojačaju fotosenzitivnost. Fotosenzitivnost izaziva eritem, hiperpigmentaciju i osip. Neka ulja ne izazivaju neželjenu reakciju kože prilikom prve aplikacije, već se ona javlja kasnije, posle više učestalih nanošenja (Cinnamomum verum kim, Pimpinella anisum anis).

Postoji mogućnost da nakon senzibilizacije na jednu vrstu ulja dođe do senzibilizacije na neki drugi sastojak slične strukture.

 

Često se u kozmetičkim proizvodima koriste i supstance kao što su voćne kiseline, koje zahtevaju veoma pažljivo formulisanje. Ukoliko se koriste neadekvatno mogu izazvati i nekrozu tkiva. Poznato je i da neki UV filteri mogu izazvati pojavu hiperpigmentacija. Vitamin A može dovesti do pojave retinoidnog dermatitisa.

Procena bezbednosti kozmetičkog proizvoda

Zato je Zakonom i predviđeno da se za svaki proizvod pored zdravstvene ispravnosti uradi i procena bezbednosti samog proizvoda. Procena bezbednosti pri upotrebi kozmetičkih proizvoda koji u osnovi imaju prirodne sastojke zahteva sjedinjavanje dva tipa podataka:

  • podaci o toksičnosti sastojaka i
  • podaci o stepenu i načinu izloženosti.

Takva procena je složen proces koji zahteva visoko kvalifikovane stručnjake, sa medicinskim znanjem i zakonom je predviđeno da takvu procenu može raditi farmaceut ili lekar toksikog.  Oni izrađuju bezbednosni list svakog proizvoda, i on čini sastavni deo dosijea o kozmetičkom proizvodu.

Da li ste vi uradili procenu bezbednosti vašeg proizvoda?