Koliko proizvoda dnevno stavljate na svoju kožu? Verovatno ni sami ne znate i niste toga svesni. To nekada zna bude i više od 5-6 proizvoda. Svakodnevno koristimo dezodoranse, kreme za lice, dnevne, noćne, sredstva za čišćenje kože, zatim preparate dekorativne kozmetike, šampone, kondicionere. Žene nanose daleko veći broj kozmetičkih proizvoda u odnosu na muškarce. Vode više računa o svom izgledu.
Koža kao najveći organ ima zaštitnu ulogu. Uglavnom, sastojci koji se nalaze u kozmetičkim proizvodima imaju površinski efekat na epidermis i retko dospevaju u dermis ili u sistemsku cirkulaciju. Bilo je primera u skorijoj istoriji da su ljudi i umirali zbog korišćenja kozmetičkih proizvoda. Tipičan primer je upotreba živinih jedinjenja za izbeljivanje kože, gde je došlo do akumulacije i toksičnih efekata žive. Postavlja se pitanje da li kozmetika može imati nekih neželjenih efekata? Da li je bezbedna? Kako da sprečimo toksičnost kozmetike?
Kozmetički proizvodi mogu imati neželjenih efekata iako su oni retki. Najčešće su to reakcije na površini kože u vidi iritacija i senzibilizacija, nakon čega se javljaju alergijske reakcije. Najčešći alergeni u kozmetici su mirisne komponente, konzervansi i komponenete iz biljnih ekstrakta. Iz ovoga možemo da vidimo da toliko popularna prirodna i organska kozmetike itekako može imati negativnih efekata. Na kraju liste sastojaka uvek možete pronaći alergene koje proizvod sadrži. Oni se navode ukoliko se nalaze iznad određene koncentracije. Nalaze se u etarskim uljima, mirisima, ali i biljnim ekstraktima i hidrolatima. Važno je da za svaku od ovih sirovina dobijete listu alergena ili sertifikat analize sa kompletnim sastavom. Pojedini biljni ekstrakti mogu imati u sebi i fitoestrogene, koji utiču na organizam. Za njih se takođe radi procena bezbednosti.
Prema zakonskim propisima Republike Srbije i Pravilniku o kozmetičkim proizvodima iz aprila 2019. i Kozmetičkoj uredbi 1223/2009 (Cosmetic regulative 1223/2009) za svaki kozmetički proizvod pre puštanja u promet se mora uraditi procena bezbednosti kozmetičkog proizvoda. Ova procena se vrši na osnovu brojnih parametara. Veoma je složena procedura. Vrši se na osnovu kvalitativnog i kvantitativnog sastava. Za svaku sirovinu koja se nalazi u samom proizvodu na osnovu koncentracije računaju se parametri izloženosti. Važno je imati informacije od značaja za procenu. Da li je proizvod koji se dugo zadržava na koži (leave-on) ili koji se spira sa kože (rinse-off), zatim površina kože na koju se nanosi (ukoliko je proizvod za telo površina je veća u odnosu na lice), dnevna izloženost proizvodu, da li je za slukožu, decu. Za toksikološku procenu jako je bitno da znamo i doze koje dovode do negativnih efekata ili doze koje ne izazivaju negativne efekte (NOAEL). Uvek moramo uzeti u obzir i da pojedini proizvodi sadrže iste sastojke, recimo konzervanse, čime se povećava njihova koncentracija i resorpcija kroz kožu. Tu moramo uzeti u obzir kumulativni efekat.
Testovi stabilnosti proizvoda su ti koji mogu da nam ukažu da proizvod nije dovoljno bezbedan za plasiranje na tržište. Mikrobiološki testovi su ti koji se najčešće rade. Tu moramo razlikovati klasičan mikrobiološki test i Challenge test. Razlika je velika. Mikrobiološki test trenutno meri u kojoj meri je vaš proizvod kontaminiran bakterijama i gljivicama. Patogene bakteriji nisu dozvoljene uopšte, dok se neke druge tolerišu u određenim koncentracijama.
Challenge test s drruge strane nam govori koliko je naš proizvod otporan na kontaminaciju koja se može desiti nakon otvaranja proizvoda. Veoma je značajan za određivanje perioda nakon otvaranja proizvoda (PAO), koji se označava otvorenom kutijicom.
Procenu bezbednosti vrši farmaceut ili toksikolog. Međutim, to ne može biti bilo koji farmaceut. Procena bezbednosti nije egzaktna. Ona se radi na osnovu širokih znanja koje procenitelj bezbednosti kozmetike poseduje iz kozmetologije, farmacije, medicine, toksikologije, hemije. To mora biti osoba u koju imate poverenja da će svojim znanjem uraditi pravilnu procenu, i skrenuti vam pažnju ukoliko nešto nije u redu, jer bezbednost potrošača je na prvom mestu. Na kraju svake procene, procenitelj bezbednosti prilaže svoju biografiju, tako da to mora biti osoba sa dosta iskustva u kozmetologiji.
Kako bi proizvođačima olakšali formulisanje u zakonskim propisima postoje liste tj. prilozi. U Prilogu 2. našeg Pravilnika o kozmetičkim proizvodima april 2019. nalazi se lista zabranjenih supstanci, Prilogu 4. lista dozvoljenih boja, Prilogu 5. lista dozvoljenih konzervansa, Prilogu 6 lista dozvoljenih UV filtera.
Svaku od ovih lista treba proveriti.
Ambalaža takođe igra veliku ulogu u proceni bezbednosti. Materijali od kojih se pravi ambalaža često ispuštaju različite sastojke u sam proizvod o čemu takođe treba voditi računa. To su nam supstance koje se mogu naći u tragovima, ali od kojih zavisi da li je proizvod bezbedan.
Procena bezbednosti kozmetičkog proizvoda (Cosmetic product safety report) je samo deo dosijea o kozmetičkom proizvodu. Sam dosije se nalazi kod odgovorne osobe. Ova osoba garantuje da je proizvod bezbedan za plasiranje na tržište. U dosije se pored procene nalazi i kratak opis izrade proizvoda, izjava da se proizvod izrađuje u skladu sa Dobrom proizvođačkom praksom (GMP), da proizvod nije testiran na životinjama. Testiranje proizvoda kao i sirovina na životinjama je zabranjeno od 2013. godine u Evropi, od 2019. i u Srbiji. Isticanje tog podatka na ambalaži proizvoda nije u skladu sa zakonom, i smatra se nefer konkurencijom.
Posebnu pažnju treba obratiti na deklarisanje proizvoda. Bilo kakve tvrdnje da kozmetički proizvod leči ili ima efekte za koje nemate dokaze su strogo zabranjeni.
Da se razmemo, kreme mogu biti i lekovite ali se u tom slučaju registruju kao lekovi, što je daleko složenija procedura. Tako da ću još jednom naglasiti da kozmetika ne leči!
Moram da naglasim da se u Evropi vrši notifikacija kozmetičkih proizvoda na portalu EU. U Srbiji to nije predviđeno. U pravilniku stoji da će se notifikacija vršiti kada uđemo u EU. Iz Srbiji nije ni moguć pristup toj platfomi.
Odgovorno lice u Srbiji mora biti na teritoriji Srbije. Ukoliko izvozite to lice mora biti na teritoriji EU.
Zakon o proizvodima opšte upotrebe 25/2019 i Pravilnik o kozmetičkim proizvodima iz aprila 2019. počinju sa punom primenom aprila 2023. godine. Do tada se svi moraju prilagoditi tim propisima.
Kako je procena bezbednosti složen proces, ona zahteva dosta vremena te je za izradu jednog dokumenta potrebno dosta vremena. Potrebno je dostaviti i svu potrebnu dokumentaciju.
Zato krenite na vreme sa pripremama kako bi spremni dočekali april 2023. godine.
Za procenu bezbednosti možete pogledati sajt MNS Centra-agencije koja se bavi procenom bezbednosti.
Biografiju Marijane Milosavljević možete pogledati na sajtu.
