Upravo sam završila čitanje romana Slika Dorijana Greja koju je napisao Oskar Vajld jedne od najkontraverznijih knjiga 19 veka.
Priča o prelepom mladiću kome se želja da ostane večno mlad ispunjava. Međutim, tu je portret koji je naslikao njegov prijatelj koji stari umesto njega i podseća ga na to da su godine prošle, da je njegova duša ostarila. Dorijan Grej prodaje dušu za mladolikost a zatim godinama gleda i prati hroniku propasti svoje duše.
Da li ovo priča našeg vremena? Koliko su ljudi i šta su spremni da žvrtvuju zarad svoje lepote? Besomučno kupuju kozmetičke proizvode na kojima su tvrdnje da će ih podmladiti. Podvrgavaju se estetskim korekcijama i operacijama. Granica medicine i kozmetika se isprepletala.
Zato sam odabrala da proučim biljne matične ćelije. One su negde na ovoj granici. Veoma moćno zvuči kada kažemo kozmetika sa biljnim matičnim ćelijama.
Poslednjih godina sve je popularnija kozmetika sa biljnim matičnim ćelijama. Naravno da je ovaj trend preuzet iz primene matičnih ćelija u medicini, gde se one koriste za regeneraciju tkiva pa i kože. Razlika naravno postoji. U medicini je dozvoljeno korišćenje ljudskih matičnih ćelija (veoma je popularno kod nas zamrzavanje matičnih ćelija pupčanika) što je u kozmetici zabranjeno. To je naravno i logično.
Sve ukupna primena matičnih ćelija u medicini i pozitivno dejstvo na regeneraciju i zaceljenje kože, motivisalo je naučnike da, unaprede tehnologiju dobijanja biljnih matičnih ćelija. Prvobitno, biljke su korišćene zbog svog tehnološkog potencijala, ali su ubrzo otkrivene mogućnosti njihove primene za proizvodnju i dobijanje prirodnih ekstrakta i molekula. Da bi razumeli dejstvo matičnih ćelija moramo prvo znati koje su njene karakteristike.
Matične ćelije ljudi su nediferencirane ćelije koje karakteriše mogućnost samoobnavljanja i multipotentna diferencijacija. To praktično znači da se one u zavisnosti od uslova sredine u kojoj se nalaze mogu pretvoriti u različite ćelije našeg tela i obnoviti ih. Samoobnavljanje matičnih ćelija je posledica deobe ćelija koja se odvija u mikrosredini u kojoj se matične ćelije nalaze. Ipak one imaju ograničenu moć pretvaranja i obnavljanja tkiva u zavisnosti u kom delu tela se nalaze. Mnogo je tu još faktora u opticaju kada se radi o ljudskim matičnim ćelijama. No, to nije naša tema sada.
U našoj koži je identifikovano dva tipa matičnih ćelija:
Epitelne, koje su lokalizovane u bazalnoj membrani epidermis (nalazi se na prelazu epidermis u dermis) i ćelije kose lokalizovane u folikulu dlake. Epidermalne matične ćelije održavaju balans ćelija kože i utiču na regeneraciju oštećenog tkiva tokom povrede. Sa godinama, i pod uticajem UV zračenja, broj matičnih ćelija kože se smanjuje, kao i njihova sposobnost za obnavljanje tkiva kože.
Za razliku od ljudskih, biljne matične ćelije su totipotentne, što znači da svaka ćelija ima mogućnost da regeneriše novi organ (lišće, cvet, seme) ili čak i celu biljku. Pored toga, biljne matične ćelije mogu da se dediferenciraju i postanu matične ćelije. Sve matične ćelije, nezavisno od porekla (biljno, životinjsko ili ljudsko) sadrže specifičan epigenetski faktor čija je funkcija da održi kapacitet za samoobnovu matičnih ćelija.
Znači, kada uprostimo stvar možemo da kažemo da su matične ćelije ključ za obnavljanje kože a samim tim i očuvanje naše mladosti. Nešto poput eliksira.
Rađena su u 18-veku, u Švajcarskoj, sa jedinstvenom vrstom jabuka. Ova vrsta jabuka, poznata je po svojoj izuzetnoj izdržljivosti tokom čuvanja (može ostati sveža i do četiri meseca nakon berbe, dok druge vrste jabuka već uveliko trule). Ovakvo svojstvo jabuke, da se samo-konzervišu, sugerisala je na njihovu izuzetnu dugovečnost i omogućila dalja istraživanja. Ljudi su pomislili da i oni mogu biti dogovečni poput ove vrste jabuke. Godine istraživanja potvrdile su, da matične ćelije ove vrste jabuka utiču na dugovečnost matičnih ćelija kože, odlažu starenje primarnih ćelija, bore se sa hronološkim starenjem (normalno starenje prisutno kod svakog pojedinca), čuvaju mladalački izgled i vitalnost kože. U magazinu Vogue, otišli su toliko daleko, da ovu vrstu jabuka zovu “super jabuka” i predstavljaju je kao novi izvor mladosti. Na ovom primeru možemo da vidimo da su oduvek cenjeni mladost i lepota i da to nije karakteristika našeg doba.
Sami pokušaji, da se biljne ćelije kultivišu, počeli su početkom 20 veka, ali je tehnologija optimizovana tek četrdestih i šezdesetih godina prošlog veka. Neke od najpopularnijih, biljnih, matičnih ćelija, koje se danas koriste su: runolist, gardenia, morski komorač, pomorandža. Za ove biljke je utvrđeno da pružaju koži efikasnu zaštitu od fotooštećenja i oksidativnog stresa. Mnoge, od vodećih kompanija za proizvodnju kozmetike, sada lansiraju proizvode koristeći upravo tehnologiju biljnih matičnih ćelija, zbog sve većih zahteva tržišta za naprednim kozmetičkim proizvodima.
Zasniva se na izazivanju rane (oštećenja) na biljci, što uzrokuje dediferenciranje okolnih ćelija koje se vraćaju u fazu matičnih ćelija. Formira se zaštitno tkivo rane koje se naziva kalus (žulj). Kada rana zaraste, ove ćelije se mogu ponovo diferencirati i graditi novo tkivo. Drugim rečima one su pluripotentne. Ove ćelije izoluje proizvođač i kultiviše ih korišćenjem sistema bioreaktora, pod tačno utvrđenim fizičkim i hemijskim uslovima in vitro. Ovi uslovi su različiti za svaku biljku i tip tkiva. Sam proces se mora optimizovati od slučaja do slučaja. Znači, nije jednostavan i ne može se raditi u kućnim uslovima. Potrebna je specijalno opremljena laboratorija.
Ćelijski zidovi ovih biljnih matičnih ćelija se zatim oštećuju homogenizacijom kako bi oslobodili svoj sadržaj bogat metabolitima, koji se zatim inkapsulira u liposome i raspršuje na prašak baziran na izomatu. Na ovaj način se dobija ekstrakt matičnih ćelija.
U tom ekstraktu se u stvari ne nalaze cele ćelije, već se nalaze moćni proizvodi metabolima tih ćelija. To su veoma moćni sastojci koji podstiču ćelije na rast i obnavljanje.
Primenom ekstrakta biljnih matičnih ćelija u kozmetičkim preparatima može se uticati na smanjivanje znakova starenja kože i na samu regeneraciju ćelija. Epigenetski faktor (nasledni) ovih ćelija regeneriše humane matične ćelije kože i tako posredno utiče na regeneraciju kože. Takođe povećava rejuvenaciju kože održavajući i čuvajući same matične ćelije kože.
Jedan od novijih kozmetički aktivnih sastojaka se zasniva na matičnim ćelijama alpske ruže, Rhododendron ferrugineum. Prema navodima proizvođača, sposobnost biljke da preživi u teškim, alpskim, klimatskim uslovima, sa nametima snega tokom zime i vrućim suvim letima, privukla je pažnju istraživača i kompanija. Otkriveno je da ova biljka sadrži visok sadržaj polifenola koji su jedni od najmoćnijih antioksidansa i proteina dehidrina.
Dehidrin deluje kao sunđer koji apsorbuje i zadržava vodu oko ćelijske membrane i proteina. On omogućava biljci da se aklimatizuje na ledene uslove.
Ako je verovati proizvođačima, ekstrakt matičnih ćelija alpske ruže u in vitro ispitivanjima je doveo do povećanja sposobnosti formiranja kolonija matičnih ćelija kože, što sugeriše da može imati značajan uticaj na održanje njenih funkcija.
Moram da istaknem da je ovo proizvod renomiranog proizvođača Mibelle Biochemistry koji je radio jako kompleksna i ozbiljna ispitivanja. Postoji mnogo podataka ali ja trenutno pišem samo o onima koji su meni zanimljivi. Tako su radili ispitivanje gde su izložili ne tretirane matične ćelije kože UV zračenju, što je značajno smanjilo njihovu sposobnost formiranja kolonija i samoobnavljanja. Međutim, nakon tretmana ekstraktom matičnih ćelija alpske ruže, sposobnost formiranja kolonija matičnih ćelija kože, nakon izlaganja UV zračenju, bila je značajno viša u odnosu na rezultate netretirane i neizložene kontrole. Utvrđeno je i značajno smanjenje transepedermalnog gubitka vode nakon primene preparata sa ekstraktom alpske ruže., što je posledica sadržaja proteina dehidrina.
Matične ćelije jedne vrste grožđa, GamayTenturier Freaux, poreklom iz Burgundije, sadrži značajno veću količinu antocijana (u kožici i samom plodu), zbog svog hemijskog sastava, pa može značajno da zaštiti kožu od štetnog dejstva UV zračenja. Formiranju kolonija epidermalnih matičnih ćelija i mogućnost regenerisanja kože je za oko 50 % veća u prisustvu ekstrakta dobijenog iz matičnih ćelija grožđa.
Gavez je biljka koja je tradicionalno koristi zbog sbosobnosti obnavljanja i zaceljenja tkiva. Sadrži alantoin, veoma moćan sastojak za obnavljanje tkiva i hrskavice. Ovom, inovativnom tehnologijom i primenom biljnih matičnih ćelija gaveza još je povećana regenerativna moć epidermalnih matičnih ćelija i njihova sposobnost da grade novo tkivo. Smatra se da matične ćelije gaveza utiču na izgradnju gušćeg epidermisa (do 88%) što dovodi do vitalnije kože sa poboljšanim barijernim funkcijama.
Očigledno je da budućnost kozmetičkih proizvoda leži upravo u tehnologiji biljnih matičnih ćelija. Sada su prevaziđeni i problemi kao što je dobijanje veće količine ekstrakta jer je za neku optimalnu upotrebu potrebno 2-4 % ekstrakta.
Zato neoklevajte i napravite svoju kombinaciju anti-age sastojaka, ukombinujte ekstrakt matičnih ćelija sa recimo nekim tripeptidima ili vitaminima. To će biti dobitna kombinacija.
Evo i malo literature ako želite dodatno da se edukujete:
