Voda u kozmetici

Naše telo sadrži 65% do 70% vode. Količina vode u organizmu zavisi od starosti i telesne mase pojedinca. Količina vode u kozmetici se skoro podudara sa ovim procentima, čak je ponekad i veća u kozmetičkim proizvodima. Voda je vrlo često glavni sastojak svih proizvoda za negu i lepotu koje svakodnevno koristimo. To puno govori o njenoj važnosti. Hajde da malo dublje istražimo ovu veoma važnu kozmetičku sirovinu!

Prvi sastojak na listi sastojaka kozmetičkog proizvoda je uglavnom „Aqua“, zvanični naziv vode u Međunarodnoj nomenklaturi kozmetičkih sastojaka (INCI). Ova lista prikazuje sastojke redom od onih kojih ima najviše do onih kojih ima najmanje. Znači vode u skoro 98% slučajeva ima najviše.

Kako se obeležavaju sastojci i deklariše kozmetike možete naučiti na našim kursevima.

U stvari, kreme za negu mogu sadržati 60 do 85% vode, dok u nekim proizvodima poput tonika i gelova  procenat vode može premašiti 95%! Bez vode mogu biti samo proizvodi koji su samo kombinacije ulja (za masažu ili kao serumi), ili butera i ulja (buteri za negu tela).

Nije loše naglasiti da od kvaliteta vode zavisi i kvalitet proizvoda. „Obična“ voda, poput vode iz slavine, nije pogodna za kozmetiku.

Kvalitet vode koja se korsti u kozmetici mora biti odličan. Voda mora biti bakteriološki ispravna, bez klica i bakterija. Ne mora biti sterilna, ali mora zadovoljiti aspekt bakteriološke čistoće.

Voda mora biti bez mirisa, a ne sme da sadrži određene jone kao što je kalcijum ili teške metale  (poput olova, bakra, gvožđa ...) ili neželjene minerale.

Voda koju koristimo u našim kozmetičkim proizvodima prolazi kroz određene tretmane kojima se vrši:

  • Omekšavanje vode uklanjanjem jona kalcijuma
  • Demineralizacija kojom se dobija hemijski čista voda (Demi voda)
  • Filtracija kojom se uklanjaju mikroorganizmi
  • Destilacija (voda proključa, a zatim se njena para kondenzuje) kojom možemo dobiti sterilnu vodu.
  • Obrnuta osmoza (filtracija na membranama sa nanometrijskim otvorima, koja dolazi ponekad nakon elektrodejonizacije) daje istovremeno demineralizovanu i sterilnu vodu.

Svi ovi procesi mogu se koristiti sami ili u seriji, da bi se dobila potpuno čista voda kozmetičkog kvaliteta, na kojoj se vrše napredne sanitarne kontrole kvaliteta.

Demineralizovana voda i destilovana voda nisu isto. Često su ljudi u zabludi. Destilovana voda se dobija najstarijim postupkom prečišćavanja vode, destilacijom. Voda se pod uticajem temperature prevodi u paru, a zatim kondezuje. Ovim procesom ukanjaju se metali ali i bakterije. Skup je dugotrajan proces.

Demineralozavana voda je najčešće i bakteriološki ispravna jer tokom procesa demineralizacije prolazi kroz određene kolone i filter kojima se i delimično uklanjaju i bakterije. Nije sterilna. Lošijeg je kvaliteta u odnosu na demineralizovanu vodu.

U velikim proizvodnjama postoje čitavi sistemi kojima se dobija ispravna voda. Ova voda svakako se kontroliše prema predviđenim protokolima kako bi se izbeglo da dođe do slučajne kontaminacije.

Uloga vode u kozmetičkom proizvodu

Voda se koristi uglavnom kao rastvarač. Ima vrlo specifična svojstva da rastvara čvrste ili gasovite aktivne sastojke, ako su rastvorljivi u vodi. Svakodnevno koristimo ovo svojstvo vode, a  da toga nismo ni svesni. Recimo kada komad šećera stavimo u našu šolju čaja!

Kozmetičkim kremovima voda daje i dozu hidrantnosti ukoliko sadrži sastojke koji smanjuju brzinu isparavanja sa kože. Deo je vodene faze emulzija. U ovoj vodenoj fazi emulzija upravo se nalaze svi sastojci koji se rastvaraju u vodi ili se mešaju sa njom.

Kako da napravite emulziju pomoću vodene i masne faze otkrijte na našim kursevima.

Prečišćena i sterilna, voda ne daje nikakva specifična svojstva proizvodu; zato se često naziva "mrtvim sastojkom", konstituensom.

Mnogi su pokušali da samoj vodi dodaju specifičnu namenu obogaćujući je na neki način. Trenutno imamo srebrnu vodu, različite hidrolate ali i upotrebu termalnih voda kao sastojaka veoma poznatih brendova. Naročito su Francuzi poznati po ovoj vrsti kozmetike.

Voda kao aktivan sastojak

Upotreba termalnih voda u veoma poznatim kozmetičkim brendovima dovela je do toga da oni mogu imati određene tvrdnje za dejstvo samog proizvoda. Na primer, voda Avene umiruje i deluje protiv iritacije, a koristi se u linijama za osetljivu kožu. Isto važi i za La Roche-Posay koji koristi vodu sa visokim sadržajem selena koja je poznata po smanjenju osetljivosti kože.

Morska voda, posebno crnomorska je veoma populara  i dosta je onih koji zagovaraju njenu upotrebu. Posebno se koristi za kovrdžanje i oblikovanje kose.

Sve ove vode su poznate po sadržaju minerala i oligo-elemenata, a njihova korisna svojstva, ponekad su vrlo bliska medicinskoj primeni, istaknuta su kao dokaz njihove korisnosti za kožu.

Kada formulišete sa nekom od mineralnih voda, morate voditi računa o hemijskom sastavu te vode. Nisu sve vode iste. Upravo bogatstvo tih minerala može da dovede do određenih interakcija sa sastojcima u samoj formulaciji. Recimo ukoliko koristite taninske biljne ekstrakte i mineralnu vodu, velika je verovatnoća da će se tanini vezati za metalne jone i stvoriti taloge. Jednostavno neće imati svoje dejstvo.

Photo by Oleg Magni from Pexels

Voda-kozmetika

Neke od mineralnih voda imaju i visoku pH vrednost. To može da utiče na pH vašeg proizvoda ali i na aktivnost konzervansa koji koristite. Već smo pisali o tome da gde je prisutna voda mora biti i konzervansa.

O konzerviranju proizvoda pročitajte u našem tekstu ili saznajte na Kursu izrade prirodne i organske kozmetike.

Da li je voda organski sastojak?

Čak i ako je vrlo čista, čak i ako je 100% prirodnog porekla, čak i ako nije primenjen nikakav hemijski tretman, voda se nikada ne može nazvati organskom. Zbog visokog procenta u proizvodima, ovo je pravi nedostatak organske kozmetike, posebno kada dođe vreme da se na etiketi prikažu procenti organskih sastojaka! Kako imati najmanje 10% organskih sastojaka (obavezni minimalni sadržaj potreban za nanošenje logotipa na etiketu) u 95% šamponu na vodenoj bazi?

Međutim dobra stvar je da se procenat organskih sastojaka računa u odnosu na količinu sastojaka kada se izuzme voda. Baš iz tog razloga što vode ima najviše.

O Organskoj kozmetici pročitajte u tekstu Prirodna i organska kozmetika.

Mnogi su ovaj problem rešili tako što koriste hidrolate ili cvete vodice koje nastaju kao nus proizvod prilikom destilacije etarskih ulja. One imaju svoje predosti i svoje mane. Nisu alergeni kao etarska ulja, ali nisu ni tako potentne. Neke od njih imaju fin miris a kod nekih je taj miris ne baš prijatan, često ni nalik na etarsko ulje iz koga nastaju.

O pozitivnim i negativnim stranama etarskih ulja možete pročitati u ovom tekstu.

Kako bilo, voda je neophodan sastojak svakog proizvoda koji pravimo. Bez vode nam nema života. Zato je neophodno da vodu pažljivo biramo, kontrolišemo da ne bi došlo do kontaminacije našeg proizvoda.

Ona ne mora biti sterilna, ali mora biti bakteriološki ispravna, i bez sadržaja teških metala. Koji postupak obrade ćemo odabrati zavisi od naših potreba. Najčešće biramo demineralizovau vode ili destilovanu vodu. Voda za piće nije pogodna za izradu kozmetičkih proizvoda.

Da li ste razmišljali o tome kako voda utiče na vaš proizvod? Pišite nam na info@skolakozmetike.com i podelite vaše iskustvo sa nama.